Kada se upućuju salavati: Odredbe

«الْبَخِيلُ الَّذِي مَنْ ذُكِرْتُ عِنْدَهُ فَلَمْ يُصَلِّ عَلَيَّ»

Škrtac je onaj u čijem se prisustvu spomene moje ime, a on mi ne upućuje salawat.

Salawat upućene Poslaniku ﷺ su naređeni čin ibadeta s određenim prilikama u kojima se kreću od obaveznog do snažno preporučenog. Šejh Abdullah Siraj al-Din svrstava ih u jasne kategorije.

Ulema upozorava na nemar u tom pogledu. Više hadisa opisuju teške posljedice kada se čuje spominjanje imena Poslanika i ne odgovori se salavatom — uključujući dovu meleka Džibrila (Gabriel), na koju je Poslanik ﷺ rekao „Amin“.

• Obavezno po konsenzusu učenjaka (ijma'): barem jednom u životu — minimalna obaveza svakog muslimana
• Stub (rukn) ili obaveza (fard) u dnevnom namazu: u završnom tashahhudu svakog namaza, prema šafijskoj i hanbelijskoj školi
• Obavezno ili snažno naglašeno kad god se spomene ime Poslanika: zasnovano na hadisu o škrtcu
• Preporučeno (sunnah mu'akkadah): na početku, u sredini i na kraju dove (du'a); nakon odgovaranja mujezinu; pri ulasku i izlasku iz džamije; u petak i noć prije petka; i u mnogim drugim prilikama