القسم الثامن: نظام العقوبات في الإسلام (الحدود والديات والعقوبات)

Осми дел: Систем на казни во Исламот (Худуд, Дијат и Казни)

قال رسول الله ﷺ «ادْرَؤُوا الْحُدُودَ عَنِ الْمُسْلِمِينَ مَا اسْتَطَعْتُمْ، فَإِنْ وَجَدْتُمْ لِلْمُسْلِم مَخْرَجًا فَخَلُّوا سَبِيلَهُ، فَإِنَّ الإِمَامَ لأَنْ يُخْطِئَ فِي الْعَفْوِ خَيْرٌ مِنْ أَنْ يُخْطِئَ فِي الْعُقُوبَةِ».

Рече Пратеникот ﷺ: „Избегнувајте ги казните (худуд) за муслиманите колку што можете, зашто ако најдете излез за муслиманин, ослободете го, бидејќи подобро е имамот да згреши во простувањето отколку да згреши во казнувањето.“

قال رسول الله ﷺ «إِذَا ظَهَرَ الزِّنَا وَالرِّبَا فِي قَرْيَةٍ فَقَدْ أَحَلُّوا بِأَنْفُسِهِمْ عَذَابَ اللَّهِ».

Рече Пратеникот ﷺ: „Кога прељубата (зина) и лихварството (риба) ќе се појават во некое село, тогаш тие самите си ја дозволиле казната од Аллах.“

قال رسول الله ﷺ «أَيُّهَا النَّاسُ إِنَّمَا أَهْلَكَ الَّذِينَ مَنْ قَبْلَكُمْ أَنَّهُمْ كَانُوا إِذَا سَرَقَ فِيهِمُ الشَّرِيفُ تَرَكُوهُ وَإِذَا سَرَقَ فِيهِمُ الضَّعِيفُ أَقَامُوا عَلَيْهِ الْحَدَّ، وَأَيْمُ اللهِ لَوْ أَنَّ فَاطِمَةَ بِنْتَ مُحَمَّدٍ سَرَقَتْ لَقَطَعْتُ يَدَهَا».

Рече Пратеникот ﷺ: „О луѓе, оние пред вас беа уништени затоа што кога некој благороден меѓу нив ќе украдеше, го оставаа, а кога некој слаб меѓу нив ќе украдеше, ја извршуваа казната врз него. И се колнам во Аллах, ако Фатима, ќерката на Мухамед, украдеше, ќе ѝ ја отсечев раката.“

قال رسول الله ﷺ «تَعَافَوا الْحُدُودَ فِيمَا بَيْنَكُمْ، فَمَا بَلَغَنِي مِنْ حَدٍّ فَقَدْ وَجَبَ».

Рече Пратеникот ﷺ: „Простувајте си ги казните (худуд) меѓу себе, зашто онаа казна што ќе дојде до мене, таа е задолжителна.“

قال رسول الله ﷺ «كُلُّ ذَنْبٍ عَسَى اللهُ أَنْ يَغْفِرَهُ، إِلاَّ مَنْ مَاتَ مُشْرِكًا، أَوْ مُؤْمِنٌ قَتَلَ مُؤْمِنًا مُتَعَمِّدًا».

Рече Пратеникот ﷺ: „Секој грев Аллах може да го прости, освен оној кој умрел како многубожец (мушрик), или верник кој намерно убил верник.“

قال رسول الله ﷺ «لا تُعذِّبُوا بِعَذَابِ اللهِ».

Рече Пратеникот ﷺ: „Не казнувајте со казната на Аллах.“

قال رسول الله ﷺ «لا تُقَامُ الْحُدُودُ فِي الْمَسَاجِدِ».

Рече Пратеникот ﷺ: „Казните (худуд) не се извршуваат во џамиите.“

قال رسول الله ﷺ «لا تُقْتَلُ نَفْسٌ ظُلْمًا إِلَّا كَانَ عَلَى ابْنِ آدَمَ الْأَوَّلِ كِفْلٌ مِنْ دَمِهَا لِأَنَّهُ أَوَّلُ مَنْ سَنَّ الْقَتْلَ».

Рече Пратеникот ﷺ: „Ниедна душа не е убиена неправедно, а да не падне дел од нејзината крв врз првиот син на Адем, затоа што тој беше првиот што го воведе убиството.“

قال رسول الله ﷺ «لا تَقْتُلْهُ، فَإِنْ قَتَلْتَهُ فَإِنَّهُ بِمَنْزِلَتِكَ قَبْلَ أَنْ تَقْتُلَهُ، وَأَنْتَ بِمَنْزِلَتِهِ قَبْلَ أَنْ يَقُولَ كَلِمَتَهُ الَّتِي قَالَ».

Рече Пратеникот ﷺ: „Не го убивај, зашто ако го убиеш, тој ќе биде на твоето место пред да го убиеш, а ти ќе бидеш на неговото место пред да ги каже зборовите што ги кажа.“

قال رسول الله ﷺ «لا يَزَالُ العَبْدُ فِي فُسْحَةٍ مِنْ دِينِهِ مَا لَمْ يُصِبْ دَمًا حَرَامًا».

Рече Пратеникот ﷺ: „Слугата (човекот) е во широчина од својата вера сè додека не пролее забранета крв.“

قال رسول الله ﷺ «يَا أَنَسُ، كِتَابُ الله الْقِصَاصُ».

Рече Пратеникот ﷺ: „О Анас, Книгата на Аллах е одмазда (кисас).“

قال رسول الله ﷺ «مَنْ أَحْسَنَ فِي الْإِسْلَامِ لَمْ يُؤَاخَذْ بِمَا عَمِلَ فِي الْجَاهِلِيَّةِ، وَمَنْ أَسَاءَ فِي الْإِسْلَامِ أُخِذَ بِالْأَوَّلِ وَالْآخِرِ».

Рече Пратеникот ﷺ: „Кој ќе се подобри во Исламот, нема да биде казнет за она што го направил во времето на џахилието, а кој ќе згреши во Исламот, ќе биде казнет за првото и за последното.“

قال رسول الله ﷺ «مَنْ أَصَابَ حَدًا فَعُجِّلَ عُقُوبَتُهُ فِي الدُّنْيَا فَاللَّهُ أَعْدَلُ مِنْ أَنْ يُثَنِيَ عَلَى عَبْدِهِ الْعُقُوبَةَ فِي الْآخِرَةِ، وَمَنْ أَصَابَ حَدًا فَسَتَرَهُ اللَّهُ عَلَيْهِ وَعَفَا عَنْهُ فَاللَّهُ أَكْرَمُ مِنْ أَنْ يَعُودَ إِلَى شَيْءٍ قَدْ عَفَا عَنْهُ».

Рече Пратеникот ﷺ: „Кој ќе изврши дело за кое следува казна (хад) и неговата казна е забрзана на овој свет, тогаш Аллах е поправеден отколку да му ја повтори казната на Својот слуга на Ахирет. А кој ќе изврши дело за кое следува казна (хад) и Аллах го покрие и му прости, тогаш Аллах е поблагороден отколку да се врати на нешто што веќе го простил.“

قال رسول الله ﷺ «مَنْ ضَرَبَ غُلَامًا لَهُ حَدًا لَمْ يَأْتِهِ، أَوْ لَطَمَهُ فَإِنَّ كَفَّارَتَهُ أَنْ يُعْتِقَهُ».

Рече Пратеникот ﷺ: „Кој ќе удри свој слуга со казна што не ја заслужил, или ќе го удри по лице, тогаш неговото искупување е да го ослободи.“

قال رسول الله ﷺ «مَنْ قَتَلَ عَبْدَهُ قَتَلْنَاهُ، وَمَنْ جَدَعَ عَبْدَهُ جَدَعْنَاهُ».

Рече Пратеникот ﷺ: „Кој ќе го убие својот роб, ние ќе го убиеме него, а кој ќе го осакати својот роб, ние ќе го осакатиме него.“

«نَهَى النَّبِيُّ ﷺ عَنِ الضَّرْبِ فِي الوَجْهِ وَعَنِ الوَسْمِ فِي الوَجْهِ».

Пратеникот ﷺ забрани удирање по лице и жигосување по лице.

قال رسول الله ﷺ «يَا أُسَامَةُ، أَتَشْفَعُ فِي حَدٍّ مِنْ حُدُودِ اللهِ».

Рече Пратеникот ﷺ: „О Усама, дали се застапуваш за една од Божјите граници (казни)?“