Што е Исламот?

Исламот е религија на монотеизам (тевхид) и мир, која повикува на обожување само на Аллах, верување во сите Негови пратеници, добри дела и возвишен морал. Зборот „Ислам“ значи потчинување на Аллах и покорување на Неговата наредба со љубов и задоволство.

Исламот не е само збир на ограничувања, туку е животен пат кој го регулира човековиот стремеж помеѓу итни желби и одложени резултати. Како ученик кој го напушта светското задоволство за да се подготви за испит, муслиманот сфаќа дека овој свет е само премин, и дека она што го гледаме како минливи страсти и задоволства не вреди ништо пред трајното задоволство на Ахирет (задгробниот живот). Тоа е фитрата (природната предиспозиција) на разумот која прави разлика помеѓу вистината и лагата, помеѓу корисното и штетното, за да го воздигне човекот кон височина и благородност.

Човекот по природа тежнее кон слобода и ги отфрла ограничувањата, но Исламот нè учи дека апсолутната слобода без контрола го претвора општеството во хаос. Самиот разум е ограничување, цивилизацијата е ограничување, а правдата е ограничување. Затоа, верската обврска (теклиф) е тешка за душата како искачување на планина, бидејќи душата е создадена да се наведнува кон падината. Но, оној што ја практикува оваа трпеливост, ја наоѓа сладоста на иманот (верата), исто како што пациентот го наоѓа своето здравје по болна диета од вкусна храна.

Суштината на религијата е верувањето во постоењето на еден Бог, Создател на универзумот, Кој ги знае тајните, Кој го гледа човекот во неговата приватност и јавност. Ова верување го поттикнува верникот да се придржува до возвишен морал, бидејќи иманот (верата) не е само изговарање на шехадетот (сведоштвото на верата), туку е изградба на земјата и прочистување на душата. Муслиманот го обожува Аллах како да Го гледа, а ако не Го гледа, тој со сигурност знае дека Аллах го гледа, па неговото однесување станува сведоштво за неговата искреност и вистинска вера.

Исламот е повик кон тевхид (монотеизам), работа и реализам, бидејќи Аллах не нè создал како ангели кои не грешат, ниту како животни кои немаат разум, туку ни дал разум и волја да го избереме нашиот пат. Целта на верникот е да ја постигне Аллаховата милост, користејќи ги ибадетите (чиновите на обожување) кои го организираат неговиот живот: намаз (молитва) што го поврзува со неговиот Господар, пост што ја дисциплинира неговата душа, зекат што обезбедува солидарност и хаџ што ги обединува муслиманите во добро. Тоа е балансиран пристап кој ги комбинира изградбата на овој свет и работата за Ахирет (задгробниот живот).

الإسلام دين التوحيد والسلام، يدعو إلى عبادة الله وحده، والإيمان برسله جميعًا، والعمل الصالح، ومكارم الأخلاق. كلمة «إسلام» تعني الاستسلام لله والانقياد لأمره بمحبة ورضا.

الإسلام ليس مجرد قيود، بل هو منهج حياة يضبط سعي الإنسان بين الرغبات العاجلة والنتائج المؤجلة. مثل التلميذ الذي يترك لهو الدنيا ليستعد للامتحان، يدرك المسلم أن الدنيا دار ممر، وأن ما نراه من شهوات ولذات عابرة لا تساوي شيئاً أمام اللذة الدائمة في الآخرة. إنها فطرة العقل التي تفرق بين الحق والباطل، وبين النافع والضار، لترتقي بالإنسان نحو السمو والرفعة.

الإنسان بطبعه يميل إلى الحرية ويرفض القيود، لكن الإسلام يعلمنا أن الحرية المطلقة دون ضابط تحول المجتمع إلى فوضى، فالعقل نفسه قيد، والحضارة قيد، والعدالة قيد. لذا، كان التكليف بالدين ثقيلاً على النفس كصعود الجبل، لأن النفس طبعت على الميل للمنحدر، لكن من يمارس هذا الصبر يجد حلاوة الإيمان، تماماً كما يجد المريض عافيته بعد حمية مؤلمة عن أطايب الطعام.

حقيقة الدين هي الاعتقاد بوجود إله واحد، خالق للكون، مطلع على السرائر، يرى الإنسان في خلوته وجلوته. هذا الاعتقاد يدفع المؤمن للالتزام بمكارم الأخلاق، فالإيمان ليس مجرد نطق بالشهادتين، بل هو عمارة للأرض وتزكية للنفس. إن المسلم يعبد الله كأنه يراه، فإن لم يكن يراه، فإنه يعلم يقيناً أن الله يراه، فيغدو سلوكه شاهداً على إخلاصه وصدق إيمانه.

الإسلام دعوة للتوحيد والعمل والواقعية، فالله لم يخلقنا ملائكة لا يخطئون، ولا بهائم لا تعقل، بل منحنا عقلاً وإرادة لنختار طريقنا. إن غاية المؤمن هي نيل رضوان الله، مستعيناً بالعبادات التي تنظم حياته، من صلاة تصله بربه، وصيام يهذب نفسه، وزكاة تحقق التكافل، وحج يجمع المسلمين على الخير. إنه منهج متوازن يجمع بين إعمار الدنيا والعمل للآخرة.