Увод у књигу

Hvala Allahu, Gospodaru svih svetova, i neka su najlepši blagoslovi i potpuni mir nad onim koji je poslat kao milost svetovima, našim predvodnikom Muhammedom sinom Abdullahovim, onim koji je istinit u obećanju i poverljiv, kao i nad njegovom porodicom i plemenitim ashabima, te nad svima onima koji ih slede u dobru do Sudnjeg dana. Slavljen neka si Ti, o Allahu, mi nemamo drugog znanja osim onoga čemu si nas Ti poučio. Gospodaru naš, pouči nas onome što će nam koristiti, okoristi nas onim čemu si nas poučio i povećaj nam znanje, blagost i mudrost; zaista si Ti Sveznajući, Blagi i Mudri. Gospodaru moj, raširi prsa moja, olakšaj mi zadatak i razveži čvor sa moga jezika kako bi razumeli moj govor.

Nakon toga, zadovoljstvo mi je da cenjenom čitaocu predstavim probranu zbirku sažetog i sadržajnog proročkog govora, koju sam odabrao iz svoje najpoznatije knjige „Safvat el-Ahadit el-Nebevija eš-Šerifa“ (Najprobraniji proročki hadisi). To su hadisi oko čije su se autentičnosti složili brojni imami hadiske nauke. Ovo činim nakon uspeha koji je postigla knjiga „Safva“, sveobuhvatna enciklopedijska referenca koju me je Allah počastio da sakupim, pripremim, klasifikujem i objasnim njene manje poznate termine pre nekoliko godina. Ta knjiga je, Allahovom milošću, naišla na prihvatanje i dobrodošlicu u naučnim, arapskim i islamskim krugovima širom sveta, s obzirom na to da sadrži najvažnije i najverodostojnije proročke hadise u čiju ispravnost nema sumnje zbog konsenzusa hadiskih autoriteta. To su hadisi koji su muslimanu potrebni u njegovoj veri i dunjalučkom životu. U knjizi „Safva“ fokusirao sam se na hadise koji se tiču akide (verovanja), ibadeta (obreda), pravnih propisa, proročkih mudrosti, podsticanja na dobro i zastrašivanja od zla, vrlina, opisa Poslanikovih ﷺ osobina, bontona, nauke, medicine, tefsira (tumačenja Kur'ana), vesti o iskušenjima i predznacima Sudnjeg dana, opisa proživljenja, Dženneta i Džehennema, te svega što koristi muslimanu u veri i životu, uz ostale savete i pouke... kako bi bila lako dostupna hadiska referenca istraživačima i dokumentarna knjiga u kojoj su hadisi, oko čije su se autentičnosti složili imami, obeleženi simbolima njihovih najvažnijih prenosilaca, ako Allah da.

To je knjiga koju su pohvalili brojni učenjaci, muhadisi i mislioci, smatrajući je savremenom i celovitom hadiskom referencom jer obuhvata najverodostojnije hadise sa najjačim lancima prenosilaca i tekstovima. To je delo u čijem metodu i pristupu niko pre mene nije napisao slično. Nakon četrnaestog izdanja, uvideo sam da ova knjiga, uprkos svom značaju i naučnom statusu kao potpuni indeks najverodostojnijih hadisa za one koji žele proveru, uglavnom zanima naučni i intelektualni sloj studenata, učenjaka i muhadisa. Stoga sam, odazivajući se želji neke naše braće od znanja i vrline koji su tražili sažetak knjige „Safva“ zbog postojanja određenih ponovljenih hadisa — bilo zbog različitih početaka, dodatka reči ili dve, ili razlika u predajama uz isto ili slično značenje — odlučio da te ponovljene delove izostavim u ovom „Zborniku plemenitih izreka“. Cilj je da knjiga bude lakša za nabavku i pamćenje onima koji žele da uče napamet. Što se tiče onih koji žele kompletan skup hadisa u čiju autentičnost nema sumnje, oni se mogu vratiti integralnoj knjizi „Safvat el-Ahadit el-Nebevija eš-Šerifa“. Tako će ovaj „Zbornik“ biti pristupačan različitim profilima studenata i istraživača verskih i svetovnih nauka, kako bi se prikazala veličanstvenost hadisa Poslanika ﷺ, njegova sažetost u govoru i sunnet. Kada vernik, ali i nevernik ili kritičar, uvidi ove izreke, postaće mu jasno božansko nadahnuće koje je Allah podario nepismenom Poslaniku ﷺ. Ti mudri i prelepi hadisi mogu poteći samo od onoga koga je Allah odabrao da bude milost svetovima, potvrđujući reči Stvoritelja: „A tebe smo samo kao milost svetovima poslali.“ A on je o sebi rekao, neka su na njega blagoslovi i mir moga Gospodara: „Ja sam samo poklonjena milost.“ Ovi hadisi potvrđuju ta značenja i podudaraju se sa islamskim i plemenitim ljudskim mudrostima, vrednostima i moralom, koje će ceniti i poštovati svi pravedni i časni mislioci i naučnici sveta.

Takođe, želeo sam da ove muhammedanske mudrosti i remek-dela usmerim našoj braći u dijaspori, kako bi ih predstavili kao svete islamske tekstove. Molim svakoga od njih ko je u mogućnosti da pokuša da ih prevede na žive jezike zemalja u kojima borave, kao uvod u predstavljanje gorostasne islamske misli kao univerzalne poruke koja nosi milost, ljubav i bratstvo zagovornicima suživota zasnovanog na miru, pravdi i plemenitom moralu.

Budući da sunnet plemenitog Poslanika ﷺ ima jedinstvenu i istaknutu ulogu u izgradnji arapske i islamske civilizacije i zauzima temeljno mesto u islamskom zakonodavstvu, došla je jasna božanska naredba o obavezi pridržavanja učenja Odabranika ﷺ. Uzvišeni je u Svojoj Knjizi rekao: „Ono što vam Poslanik da, to uzmite, a ono što vam zabrani, toga se prođite.“ Allah ga je posebno istakao rečima: „A Ti, zaista, upućuješ na Pravi put“, i rečima upućenim vernicima: „Vi u Allahovom Poslaniku imate divan uzor za onoga koji se nada Allahovoj milosti i nagradi na onom svetu, i koji često Allaha spominje.“

Uzvišeni Stvoritelj je naredio Svom plemenitom Poslaniku ﷺ da dostavi ono što mu se objavljuje rečima: „O Poslaniče, dostavi ono što ti se objavljuje od Gospodara tvoga.“ U drugim ajetima, Istiniti pojašnjava da je spustio Mudru Opomenu Svom plemenitom Poslaniku kako bi je objasnio i pojasnio ljudima: „A tebi objavljujemo Kur'an da bi objasnio ljudima ono što im se objavljuje, i da bi oni razmislili.“ Uzvišeni potvrđuje da je jedna od najistaknutijih osobina vernika pridržavanje onoga što su Allah i Njegov Poslanik odredili: „Kada Allah i Poslanik Njegov nešto odrede, onda ni vernik ni vernica nemaju pravo da po svom nahođenju postupe. A ko Allaha i Njegova Poslanika ne posluša, taj je sigurno skrenuo s Pravoga puta.“ Uzvišeni takođe potvrđuje da plemeniti Poslanik ﷺ ne govori po svom nahođenju, već po božanskom nadahnuću: „On ne govori po hiru svome — to je samo Objava koja mu se obznanjuje.“ Takođe je naredio vernicima pokornost njemu, povezujući pokornost Poslaniku ﷺ sa pokornošću Allahu: „Oni koji su pokorni Allahu i Poslaniku biće u društvu verovesnika, i pravednika, i šehida, i dobrih ljudi, kojima je Allah milost Svoju darovao. A kako će to divni drugovi biti!“ Postoje i mnogi drugi ajeti koji podstiču muslimana da sledi učenja Poslanika ﷺ, izbegava njegove zabrane i drži se njegovog sunneta.

Nema sumnje da je časni Kur'an prvi izvor islamskog zakonodavstva, a da je sunnet Poslanika ﷺ — njegove reči i dela — drugi izvor. Sunnet pojašnjava propise Kur'ana, precizira ono što je opšte, ograničava ono što je apsolutno ili tumači ono što je sažeto. Štaviše, sunnet može samostalno propisati stvari koje se uopšte ne spominju u Kur'anu. Zbog tog položaja, učenjaci i imami ovog ummeta posvetili su mu vrhunsku pažnju, trošeći dragoceno vreme i imetak na njegovo prikupljanje i proveru, usavršavajući se u sakupljanju i klasifikaciji hadisa prema svojim namerama i ciljevima, putujući radi njih i posvećujući se njihovom zapisivanju i sistematizaciji.

To je počelo tako što su plemeniti ashabi čuvali hadis u svojim grudima i pohranjivali ga u dubini svojih srca. Takmičili su se u njegovom pamćenju i proveravanju, jer im je plemeniti Poslanik ﷺ u prvim danima poziva zabranio da ga zapisuju, iz bojazni da se ne pomeša sa Kur'anom. Kasnije je Poslanik ﷺ dozvolio pisanje nekim ashabima, poput Alije ibn Ebi Taliba, Ebu Šaha i Džabira ibn Abdullaha, a potom i Abdullahu ibn Amru ibn el-Asu. To se desilo nakon što su mu neki ashabi rekli, videvši ga kako zapisuje sve što Poslanik ﷺ izgovori: „Zapisuješ li sve što čuješ od Allahovog Poslanika, a on je čovek koji govori i u srdžbi i u zadovoljstvu?“ On je to spomenuo Poslaniku ﷺ, koji mu je rekao: „Piši, jer tako mi Onoga u čijoj je ruci moja duša, iz ovih usta ne izlazi ništa osim istine“, pokazujući na svoja usta. To je potvrdio i Ebu Hurejre rekavši: „Niko od Poslanikovih ashaba nije preneo više hadisa od mene, osim Abdullaha ibn Amra, jer je on zapisivao, a ja nisam.“ Zapisi Abdullaha ibn Amra postali su poznati među ashabima kao „Istinita stranica“ (Es-Sahifa es-Sadika). Sve je to bio dokaz brige plemenitih ashaba i njihove žudnje da reči i dela plemenitog Poslanika ﷺ nauče napamet, dok ih nisu usvojili kao praktični metod i životni put u svakoj situaciji. U tome su im pomagali njihovo snažno pamćenje i čista srca, uz činjenicu da su mnogi od njih zapisivali brojne hadise. Tako je društvo ashaba u Medini formiralo potpunu sliku prve islamske zajednice koja se čvrsto drži časnog sunneta. Sve se to prenelo sa ashaba na generacije tabiina, čiji su veliki prenosioci predali ovo ogromno blago i dragocenosti generacijama koje dolaze posle njih.

Kada se islam proširio, a islamska država uvećala i ashabi se razišli po raznim krajevima, javila se potreba za zapisivanjem hadisa u sistematizovane i celovite knjige. Među prvima koji su se posvetili ovom zadatku bio je halifa Omer ibn Abdul-Aziz, koji je izdao naredbu svojim namesnicima i učenjacima u pokrajinama da sakupljaju i zapisuju hadis. Prvi koji su to započeli bili su Ibn Šihab ez-Zuhri (umro 124. h.g.), Ibn Ishak (umro 151. h.g.) i Sufjan es-Sevri (umro 161. h.g.). Među najpoznatijim knjigama koje su nam stigle iz tog perioda je „Muveta“ imama Malika (93–179. h.g.), zatim „Musanef“ Abdur-Rezzaka (umro 211. h.g.), „Musanef“ Ibn Ebi Šejbe (umro 235. h.g.) i drugi. Potom je nastupila nova faza u klasifikaciji hadisa. Neki su sakupljali sve što je preneseno od Poslanika ﷺ, pa su sastavljali „Musnede“ — knjige koje sadrže hadise sa njihovim lancima prenosilaca bez razlikovanja između verodostojnih i ostalih. Među prvima koji su pisali Musnede bili su imam Ahmed (rođen 164, umro 241. h.g.), Osman ibn Ebi Šejbe (156–239. h.g.) i drugi. Drugi su se pak ograničili na sakupljanje samo verodostojnih hadisa, izostavljajući slabe. Prvi koji je pisao na ovaj način bio je imam Buhari (umro 256. h.g.), zatim imam Muslim (umro 261. h.g.), a njihovim putem su krenuli brojni istaknuti imami. Nakon toga su se umnožila hadiska dela svih oblika i formi: Musnedi, Sahisi, Suneni, Mustedreci, Mustahredži, zatim Džami'i i druge knjige o hadisu i njegovoj terminologiji različitih vrsta i stepena. Sve to je kasnije postalo jezgro hadiskih nauka, kako u pogledu predaje (rivajet), tako i u pogledu proučavanja (dirajet).

Nije nam poznato da je ijedna nauka u istoriji uživala takav kontinuitet lanaca prenosilaca preko pouzdanih, pravednih i preciznih ljudi, kao što je to slučaj sa časnim sunnetom. Učenjaci i imami ovog ummeta posvetili su mu vrhunsku pažnju, sve dok nisu uspeli da formiraju ogromnu biblioteku kojoj nema premca u istoriji. Usavršili su se u sakupljanju i sistematizaciji proročkih hadisa, a to je počelo još od prvih dana proročkog poziva. Do nas su stigle stotine hadiskih knjiga, a većina njih sadrži verodostojne (sahih), dobre (hasen), slabe (daif) i neke apokrifne (mevdu) hadise.

Neću vam kriti da je od početka mog intelektualnog života moj omiljeni hobi bio čitanje i proučavanje knjiga o sunnetu i hadisima. Često bih se nalazio u stanju najvećeg ushićenja i radosti dok bih izučavao, proveravao i analizirao hadise Odabranika. Međutim, ono što bi kvarilo moju radost bilo je postojanje određenih problematičnih hadisa koji se ne uklapaju u ciljeve uzvišenog Šerijata. Često sam pozivao učenjake i muhadise da nas obraduju jednom knjigom koja bi na jednom mestu sakupila najvažnije i najjače verodostojne proročke hadise koji su muslimanu potrebni u veri i životu. Razlog tome je što se student koji traži određeni hadis u različitim knjigama često nađe pred ogromnim brojem predaja koji premašuje sto hiljada, pri čemu se mišljenja imama o stepenu autentičnosti ili slabosti svakog od njih razlikuju. Pitao sam se: kako musliman može da se upozna sa drugim najvažnijim izvorom svog zakonodavstva među desetinama hiljada hadisa u čijim se morima i sami stručnjaci gube...?!

To me je navelo da ponovo proučim najvažnije poznate hadiske knjige, kako kroz predaju tako i kroz analizu. Nastavio sam svoje skromno istraživanje dok nisam otkrio da je mali broj muhadisa uslovio isključivu autentičnost u svojim knjigama i postavio stroge kriterijume za prihvatanje hadisa. Najvažniji među njima su oni koje je spomenuo imam Sujuti u uvodu svoje knjige „El-Džami el-Kebir“, ukazujući da su njihove knjige „obeležene autentičnošću“. Ovo značenje je potvrdio i moj deda, imam i muhadis Muhammed ibn Džafer el-Ketani u svojoj knjizi „Er-Risala el-Mustatrefe“, rekavši: „Među njima su knjige čiji su se autori obavezali na autentičnost.“ Ovi imami su uložili sve dragoceno — svoje vreme, imetak i trud — kako bi se uverili u tačnost svega što se pripisuje Poslaniku ﷺ. Većina hadiskih imama se složila oko podele proročkih hadisa na tri glavne vrste: sahih, hasen i daif. Evo detalja:

Verodostojan (sahih), dobar (hasen) i slab (daif), a evo i detaljnog objašnjenja:

Prvo: Verodostojan hadis (sahih) je onaj koji prenosi pravedan i precizan prenosilac od isto takvog prenosioca, i tako sve do kraja lanca. On se deli na tri dela:

Mutevatir hadis: To je hadis koji prenosi toliki broj ljudi od tolikog broja ljudi da je nemoguće da su se dogovorili da slažu.

Mešhur hadis: To je hadis koji prenose najmanje tri pouzdana prenosioca.

Ahad hadis: To je verodostojan hadis u čijem se prenošenju izdvojio jedan pouzdan prenosilac.

Drugo: Dobar hadis (hasen) je onaj koji ispunjava minimalne uslove za prihvatanje.

Treće: Slab hadis (daif) je onaj koji ne ispunjava nijedan od uslova za prihvatanje, i on ima mnogo vrsta.

Što se tiče Kudsi hadisa, to su hadisi koje Poslanik ﷺ prenosi od Uzvišenog Stvoritelja. Ovi hadisi, kao i ostali proročki hadisi, mogu biti verodostojni, dobri, slabi, a neki i apokrifni.

U svetlu ovih opsežnih hadiskih studija, u svojoj prvoj knjizi „Safvat el-Ahadit el-Nebevija“ fokusirao sam se na hadise oko čije su se autentičnosti složili brojni imami sahiha. Kada je hadis obeležen potvrdom više imama sahiha, uprkos razlikama u njihovim razmišljanjima, mestima i vremenima u kojima su živeli, to znači da je svaki od njih uložio sav trud da potvrdi njegovu verodostojnost i pripisivanje plemenitom Poslaniku ﷺ. To daje intelektualnu, geografsku i istorijsku dimenziju njegovoj dokumentaciji, te stoga uzdiže hadise iz knjige „Safva“ na nivo apsolutne izvesnosti u pogledu njihove autentičnosti. Nemoguće je da su se svi oni složili u grešci, nemaru ili da im je svima podmetnuto. Kada, na primer, znamo da je plemeniti hadis: „Radite, jer svakome je olakšano ono za šta je stvoren“ zabeležilo više od deset velikih imama sahiha, to nas navodi da sa sigurnošću tvrdimo da je on jedan od najverodostojnijih među verodostojnima.

Otuda sam rekao da naša uverenost u autentičnost nekog hadisa raste sa porastom broja imama sahiha koji su ga zabeležili. Tako je nastao ovaj prelepi izbor od oko četiri hiljade hadisa oko čije su se autentičnosti složili brojni imami. Oni pokrivaju grane plemenitog Šerijata: od akide, ibadeta, međuljudskih odnosa, kaznenih odredbi, bontona, morala, uprave i drugog. Nijedan od njih nije u suprotnosti sa časnim Kur'anom, ciljevima i konstantama Šerijata, niti sa naučno dokazanim činjenicama.

U ovoj knjizi sam naveo simbole imama prema njihovom hronološkom redosledu. U nastavku navodim najvažnije simbole koje sam odabrao za imame hadisa, neka je Allah zadovoljan njima, a oko kojih se složila većina hadiskih stručnjaka:

(H) za Buharija, (M) za Muslima, (K) za ono što je usaglašeno između njih dvojice, (D) za Ebu Davuda, (T) za Tirmizija, (N) za Nesaija, (H) za Ibn Madžu, (Četvorica) za ovu četvoricu, (Trojica) za njih bez Ibn Madže, (Hm) za Ahmeda ibn Hanbela u njegovom Musnedu, (Am) za dodatke njegovog sina Abdullaha, (K) za Hakima u Mustedreku, (Hb) za Ibn Hibbana u njegovom Sahihu, (Hz) za Ibn Huzejmu u njegovom Sahihu, (Tb), (Ts), (Tc) za Taberanija u Velikom, Srednjem i Malom zborniku, (S) za Seida ibn Mensura u njegovom Sunenu, (Hd) za Buharija u „El-Edeb el-Mufred“, (Th) za Buharija u „Istoriji“, (D) za Dija el-Maksidija u „El-Muhtara“, (Fi) za Šafija u njegovom Musnedu, (Š) za Ibn Ebi Šejbu u Musnedu i Musanefu, (Ab) za Abdur-Rezzaka u Džami'u i Musanefu, (A) za Ebu Jalu u njegovom Musnedu, (Kt) za Darekutnija u Sunenu i Efradu, (Fr) za Dejlemija u „El-Firdevsu“, (Hl) za Ebu Nuajma u „El-Hilji“, (Hb, Hk) za Bejhekija u „Šuab el-Iman“, Sunenu, Ma'rifi, Delailu i Esma ve Sifat, (Ad) za Ibn Adija u „El-Kamilu“, (Ak) za Akilija u „Ed-Duafa“, (Ht) za Hatiba u Džami'u i Istoriji, (Mi) za Darimija u njegovom Sunenu, (T) za Tajasalija u njegovom Musnedu, (Kr) za Ibn Asakira u njegovoj Istoriji, (Bz) za Bezzara u njegovom Sunenu.

Odabrao sam ova remek-dela hadisa iz svoje knjige „Safvat el-Ahadit el-Nebevija eš-Šerifa“ i nazvao ih „Zbornik plemenitih izreka Poslanika“. U njemu se nalazi srž i vrhunac hadiske lepote koja potvrđuje veličinu plemenitog Poslanika ﷺ, njegovu mudrost, znanje, univerzalnost, blagost, hrabrost, njegovu borbu protiv nepravde i nepravednika, te njegovo uspostavljanje istine i uništavanje neistine, kako bi bio svetionik našoj deci i celom ummetu.

Iskreno se nadam Allahu da sam velikom islamu uopšte, a časnom proročkom sunnetu posebno, pružio značajno delo koje će, ako Allah da, doprineti jedinstvu muslimana i približiti islam, sa njegovom večnom duhovnošću, srcima obrazovanih i umovima časnih mislilaca na istoku i zapadu zemlje. Allah govori istinu i On upućuje na Pravi put. Hvala Allahu koji je rekao: „A nad svakim znalcem ima još znaniji.“ Mir vama, milost Allahova i Njegov blagoslov.

Profesor dr Abdul-Kadir el-Meki el-Katani
Savetnik i profesor inženjerstva i visokih islamskih studija

Посланик ﷺ је рекао: „Нека Аллах озари лице човека који од нас чује нешто и пренесе то онако како је чуо; јер често је онај коме се преноси разумнији од онога који чује.“