Веровање у објављене књиге

Муслиман верује у све књиге које је Allah објавио Својим пророцима, као што су свици Ибрахима и Мусе, Зебур Давуда, и Инџил Исе, мир над њим. Ово веровање је саставни део његовог веровања, јер признаје да је Allah извор упутства и истине којом се обраћао човечанству кроз Своје узастопне небеске поруке, што усађује у душу верника поштовање према свим пророцима који су ове поруке пренели људима.

Племенити Кур'ан је доминантан и владајући над претходним небеским књигама; он је мерило којим меримо текстове које данас имамо. Све што се из вести тих књига слаже са Кур'аном, ми верујемо у његову истинитост и постојаност, а оно што му се противи или је у супротности са њим, сигурни смо да је било изложено искривљењу и измени током векова, и не представља изворну Allahovu Реч како је објављена.

Племенити Кур'ан је дошао потврђујући претходне поруке, исправљајући оно што их је задесило од искривљења, чак је донео и радосну вест о Пророку Мухамеду ﷺ у Тори и Инџилу. Ова потврда показује јединство Божанског Извора, и чини Кур'ан коначним и поузданим извором који чува за човечанство истину онога што је Allah желео у тим претходно објављеним порукама.

Суштина веровања у ове књиге лежи у прихватању да су оне упутство и светлост. Иако верујемо да је дошло до искривљења у претходним књигама, ми их не занемарујемо, већ се држимо онога што нам је Кур'ан рекао о суштини њихових прописа и вредности које је Allah овековечио у Својој Књизи. На тај начин, муслиман остаје повезан са ланцем благословљених пророчанстава, поштујући све Allahove поруке, и држећи се Кур'ана као начина живота.

يؤمن المسلم بجميع الكتب التي أنزلها الله على أنبيائه، كصحف إبراهيم وموسى، وزبور داود، وإنجيل عيسى عليه السلام. هذا الإيمان جزء لا يتجزأ من عقيدته، حيث يقر بأن الله هو مصدر الهداية والحق الذي خاطب به البشرية عبر رسالاته السماوية المتتالية، مما يغرس في نفس المؤمن احترام جميع الأنبياء الذين بلغوا هذه الرسالات للناس.

يعد القرآن الكريم المهيمن والحاكم على ما سبقه من الكتب السماوية؛ فهو الميزان الذي نزن به ما بين أيدينا اليوم من نصوص. فكل ما وافق القرآن من أخبار تلك الكتب نؤمن بصحته وبقائه، أما ما خالفه أو تناقض معه، فنوقن بأنه تعرض للتحريف والتبديل على مر العصور، ولا يمثل كلام الله الأصلي كما نزل.

لقد جاء القرآن الكريم مصدقاً لما قبله من رسالات مع تصحيح ما لحق بها من تحريف، بل وجاء بالبشارة بالنبي محمد ﷺ في التوراة والإنجيل. إن هذا التصديق يبين وحدة المصدر الإلهي، ويجعل من القرآن المرجع النهائي والأمين الذي يحفظ للبشرية حقيقة ما أراده الله في تلك الرسالات المنزلة سابقاً.

إن جوهر الإيمان بهذه الكتب يكمن في التسليم بأنها هدى ونور. ومع إيماننا بوقوع التحريف في الكتب السابقة، لا نتجاهلها، بل نتمسك بما أخبرنا القرآن عن جوهر أحكامها وقيمها التي خلدها الله في كتابه. وبذلك، يظل المسلم موصولاً بسلسلة النبوات المباركة، محترماً لرسالات الله جميعاً، ومتمسكاً بالقرآن كمنهج حياة.