Веровање у невидљиво

Свет није ограничен само на оно што опажају наша ограничена чула, јер је истина шира од материјалног света сведочења. Душа, која је тајна нашег живота, постојећа је стварност у коју верујемо упркос одсуству њене суштине из нашег чулног опажања. Стога, веровање у невидљиво представља одлику верника, јер он верује у оно што је изван материје, ослањајући се на истиниту вест од Allaha, а то је највиши степен сигурности.

Из Allahove мудрости и милости према нама је то што нам је објавио оно што наши умови сами не могу да схвате, и то путем Његових порука које су дошле изван нас самих. Ове божанске вести су узеле сталне путеве, а највећи од њих је слање анђела одабраним посланицима да пренесу Шеријат; да би то било објашњење за нас, које нас изводи из тескобе материје у ширину спознаје Allaha и деловања за Судњи дан.

Племенити морал не може бити исправан осим ако је изграђен на темељу верског уверења. Верник који је уверен да га Allah види у тајности и јавности је једини који се држи добра и избегава зло, било да добије похвалу или не. Док онај ко своје поступке везује само за материјалне узроке, остаје заробљеник својих личних интереса, занемарујући духовни напредак и узвишене људске вредности.

На крају, веровање у невидљиво није у супротности са космичким законима, јер Allah је Створитељ узрока и последица. А оно што неки сматрају сукобом између науке и неких невидљивих ствари, у стварности је недостатак разумевања. На пример, временска прогноза није спознаја невидљивог, већ проучавање Allahovih закона у видљивим материјалним појавама, баш као онај ко види долазак поште и обавести о томе пре него што стигне.

إن العالم لا يقتصر على ما تدركه حواسنا المحدودة، فالحقيقة أوسع من عالم الشهادة المادي. فالروح، التي هي سر حياتنا، حقيقة قائمة نؤمن بها رغم غياب ماهيتها عن إدراكنا الحسي. وهكذا، يُعد الإيمان بالغيب تمييزاً للمؤمن، حيث يصدق بما وراء المادة اعتماداً على خبر الله الصادق، وهو أسمى مراتب اليقين.

من حكمة الله ورحمته بنا أن أخبرنا عما تعجز عقولنا عن إدراكه وحده، وذلك عبر رسالاته التي جاءت من خارج ذواتنا. وقد اتخذت هذه الأخبار الإلهية طرقاً ثابتة، أعظمها إرسال الملائكة إلى الرسل المصطفين لتبليغ الشريعة؛ ليكون ذلك بياناً لنا يخرجنا من ضيق المادة إلى رحابة المعرفة بالله والعمل لليوم الآخر.

إن الأخلاق الفاضلة لا تستقيم إلا إذا بُنيت على أساس العقيدة الإيمانية، فالمؤمن الذي يوقن بأن الله يراه في سره وعلانيته هو وحده الذي يلتزم الخير ويجتنب الشر، سواء وجد ثناءً أو لم يجد. أما من يربط أفعاله بالأسباب المادية وحدها، فإنه يظل أسيراً لمصالحه الشخصية، معرضاً عن الرقي الروحي والقيم الإنسانية السامية.

ختاماً، إن الإيمان بالغيب لا يتناقض مع السنن الكونية، فالله هو خالق الأسباب والمسببات. وما يظنه البعض تعارضاً بين العلم وبعض الغيبيات، هو في الحقيقة قصور في الفهم. فالنشرة الجوية مثلاً ليست إدراكاً للغيب، بل استقراءً لسنن الله في الظواهر المادية المشهودة، تماماً كمن يرى قدوم البريد ويخبر به قبل وصوله.