Пост

Пост је четврти стуб ислама, а подразумева уздржавање од хране, пића и свих других ствари које кваре пост, од зоре до заласка сунца током благословљеног месеца Рамазана. Пост је школа побожности, стрпљења и милости према сиромашнима.

Пост у исламу представља јединствену васпитну школу; он није само уздржавање од хране и пића, већ је практична вежба самоконтроле и покоравања жеља Алаховој вољи. Осећај глади и жеђи код верника током врућих дана омогућава му да искуси снагу воље и учи га како да победи своје страсти, ослањајући се на стрпљење у тешкоћама богослужења, тражећи задовољство Узвишеног Алаха.

Једна од највиших мудрости поста је развијање осећаја за друге. Када богати осети глад, он својим чулима схвата стварност онога што трпи сиромашни и неимућни, што у његовом срцу буди жељу за давањем и утехом. То је лекција из друштвене милости и правде, где се разлике међу људима топе, а душа жуди да помогне ускраћенима, претварајући богослужење из индивидуалне ствари у праксу која спаја срца и јача друштво.

Пост такође усађује у срце верника сталну самоконтролу; јер се уздржава од ствари које кваре пост и у самоћи и у јавности, а то у њему јача побожност која је суштина вере. Понављањем овог богослужења сваке године, муслиман се навикава да се сећа Алахове послушности у свим аспектима свог живота, постајући способан да напусти оно што љути његовог Господа и да се придржава Његовог пута, без обзира на искушења и психолошке притиске.

الصيام هو الركن الرابع، ويكون بالامتناع عن الطعام والشراب وسائر المفطرات من طلوع الفجر إلى غروب الشمس في شهر رمضان المبارك. الصيام مدرسة للتقوى والصبر والرحمة بالفقراء.

يُعد الصوم في الإسلام مدرسةً تربويةً فريدة، فهو ليس مجرد امتناع عن الطعام والشراب، بل هو تمرينٌ عمليٌّ على ضبط النفس وإخضاع رغباتها لأمر الله. إن شعور المؤمن بالجوع والعطش في الأيام الحارة يجعله يختبر قوة الإرادة، ويُعلمه كيف ينتصر على شهواته، مستعينًا بالصبر على مشقة العبادة ابتغاءً لمرضاة الله تعالى.

ومن أسمى حكم الصوم تنميةُ الشعور بالآخرين، فعندما يجوع الغني، يدرك بحسه حقيقة ما يعانيه الفقير المعدم، مما يبعث في قلبه الرغبة في العطاء والمواساة. إنه درسٌ في التراحم الاجتماعي والعدل، حيث تذوب الفوارق بين الناس، وتتوق النفس لمساعدة المحرومين، فتتحول العبادة من شأنٍ فرديٍّ إلى ممارسةٍ تؤلف بين القلوب وتشد أزر المجتمع.

كما يورث الصوم في قلب المؤمن رقابةً ذاتيةً مستمرة؛ إذ يمتنع عن المفطرات في الخلوة والجلوة، وهذا يعزز في نفسه التقوى التي هي جوهر الدين. ومن خلال تكرار هذه العبادة كل عام، يتعود المسلم على استحضار طاعة الله في كل شؤون حياته، فيصبح قادراً على ترك ما يغضب ربه، والالتزام بمنهجه مهما بلغت المغريات والضغوطات النفسية.